Иновације у пољопривреди су важан сегмент унапређења аграрне производњеу, а о овој теми говорило се јуче на једном од три панела који су одржани на штанду Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство на 90. међународном пољопривредном сајму у Новом Саду.
На увођењу иновација предано ради Истраживачко-развојни Институ „Тамиш“ у Панчеву, а према речима директорке др Светлане Рољевић Николић, постоји неколико важних области у којима се развијају иновативни приступ и решења. То су: третман отпадних вода, регенеративна пољопривреда и детерминација нематода које праве штете на кромпиру. Истраживања везано за нематоде обављају се у сарадњи са колегама из Холандије, а када је у питању регенераривна пољопривреда, директорка Института је истакла да се годишње барем два домаћинства уводе у воај систем.
Новосадски Пољопривредни факултет по речима проф. др Ненада Магазина, ради на увођењу бројних иновација у аграр. Између осталог, ради се на успостављању Агро инфо центра, односно израде базе података која ће бити доступна свима. Овај факултет развија и програм проналажења алтернативних извора протеина за људску и исхрану животиња. Реч је о протеинима пореклом од инсеката. Ради се и на стварању сорти воћа и винове лозе прилагођених променама климе. Један од иновативних трендова је и стварање сорти јабуке које су прилагођене роботизованој берби.
Један од највжнијих иноватора у аграру, пре свега када су у питању информационе технологије, свакако је новосадски институт „Биосенс“. Ове технологије, како је истако директор Института , проф. др Владимир Црнојевић, уносе драматичне промене у све поре друштва. Истакао је да ће се огромне промене десити већ у неколико наредних година. ИТ ће омогућити да се администрација сведе на минималну меру, велики број компанија почеће у свом раду да користи вештачку интелигенцију, а пољопривреда је један од сектора који ће доживети огромне промене. Важно је, како је истакао проф. др Црнојевић, што ће Србија захваљујући својим ресурсима бити креатор, а не само конзумент новина које долазе.
Стварање нових сорти и хибрида свакако је један од стубова иновативности у пољопривреди. Новосадски Институт за ратарство и повртарство већ 85 година путем нових хибрида и сорти најновија научна сазнања преноси у праксу. До сада је, како је истакао др Јегор Миладиновић, директор Института, у овој кући створено више од 1.500 сорти хибрида које се успешно гаје у Србији, али и широм света.
Овај панел био је прилика и да гости Покрајинсог секретариајта за пољопривреду, шумарство и водопривреду из италијанске регије Фурланија-Јулијска крајина изнесу своја искуства везано за примену иновација у пољоприреди.
