Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство наставио је са улагањем у унапређење примарне биљне и органске производње, као и у стварања повољних услова за обезбеђивање конкурентности и профитабилности. Данас је Александар Пановски, подсекретар у Секретаријату за пољопривреду, водопривреду и шумарство је, на два конкурса за 2023. годину, уручио субвенције за 81 пољопривредника који су укупно добили 61.360.931,00 динара.
На Конкурс за суфинансирање набавке конструкција и опреме за биљну производњу у заштићеном простору на територији АП Војводине пристигло је 103 пријава, од којих су све услове испунила 66 пољопривредника и задруга. Њима је, као учешће, Секретаријат доделио 52.360.931,00 динара, чиме је укупна вредност инвестиција достигла ниво од 90.530.737,00 динара.
По другом конкурсу, који се односио на суфинансирање трошкова набавке прикључне механизације, машина и опреме за органску производњу у АП Војводини, приспело је 22 пријаве од којих је 18 подносилаца потписало уговор за обезбеђених 9.000.000,00 динара, чиме ће укупна вредност инвестиција износити 15.443.648,77 динара.
Тамара Ивковић из „МТЦ органске винарије“ у Ердевику је примила непуних пола милиона динара за куповину прикључне машине за обраду око три хектара винограда. Годишње производе 12.000-13.000 боца, које пласирају највише на домаћем тржишту, један део одлази у Велику Британију и Црну Гору, а ради се на уговарању испоруке у још неколико држава.
Међу добитницима подстицаја је и Дарко Батинић из Лазарева, једини произвођач органског меда код нас. Добио је око 500.000,00 динара за набавку покретних соларних панела, које може да користи на пољу и код куће. У тој производњи има 100 кошница из којих добија две-три тоне меда. Специфичност производње органског меда је у томе што три километра око кошница нема биљака које се тгретирају хемијским средствима. То су подручја са липом у Фрушкој гори, багрема у Делиблатској пешчари, Царске баре и њивен са уљаном репицом и сунцокретом у Белој Цркви. Приходи код органског меда износе око 2.000 динара килограм, што је двоструко више него из конвенционалне производње.